Biološki napadi. Plesni, gljive i insekti.
Gljive
Ovi ne-fotosintetski organizmi dobijaju hranjive materije iz različitih izvora, uključujući i drvo. U zavisnosti od drugih organskih stvari pretvara ih u glavnu pretnju prirodnom izgledu drveta. Njihova je struktura toliko mala da nije vidljiva oku. Razvija se unutar drveta, a ponekad i na površini. Različite vrste gljiva napadaju drvo spolja i iznutra sa različitim nivoima agresivnosti. Najčešći tip gljivičnog propadanja je truljenje. Razlog je izrazito visoka vlažnost = 20-30%.
Smeđa trulež
Najčešća je vrsta. Drvo postaje tamnije i nastaju pukotine, stvarajući kvadratni dezen. Često se vidi bela membrana koja se proteže od napadnutog područja prema vlažnom tlu. Pogođena područja moraju biti zamenjena novim drvetom, jer se njihova mehanička otpornost znatno smanjuje. Uopšteno, indirektni izvori vlage takođe moraju biti uklonjeni.
Bela trulež
Kako bi se hranila celulozom, ova gljiva može - do određene mere - degradirati lignin. Stoga, drvo postaje lakše u boji i mekše u izgledu. Ova vrsta se nalazi u vrlo vlažnim i tamnim područijima. Kao u prethodnom slučaju, uklanja se zamenom pogođenih područja novim, obrađenim drvom.
Meka trulež
Ova vrsta gljiva razvija se unutar stanične membrane, lagano i neprimetno napadajući mehaničku otpornost drveta. Kako biste saznali je li ta gljiva napala drvo, stavite šrafciger na sumnjivo područje: ako ostavlja trag lako, zamenite zahvaćeni deo novim.
Plesni i bakterije
Plesan su mikroskopske gljive koje rastu u obliku hifa. Struktura se može razviti na površini drveta, sa belkastim do sivim micelijumom koji postaje vidljiv. Oni oblikuju mrlje na drvetu. Zavisno od vrste plesni, mrlje će biti zelene, sive ili crne. Nalaze se u vlažnom drvetu i ne uzrokuju mehaničke promene. Plesan se može ukloniti četkom ili pranjem. Dobrom preventivnom merom se smatra održavanje drveta u svrhu sprečavanja nastajanja prekomerno vlažnih područja. Postoji širok spektar bakterija i plesni, koji su uzrokovani prekomernom vlagom. Mikrobi oštećuju membranu ćelijskog jezgra u drvetu. Lignivorna bakterija uzrokuje nepopravljivu štetu jer doprinosi pucanju i omekšavanju drveta pa tako mogu dovesti do potpunog propadanja ili raspadanja.
Plave mrlje i gljive
Ova vrsta gljiva razvija se u novom drvetu. Zbog svoje boje ostavlja utisak da drvo ima plavu teksturu. Pritom malo utiče na fizička svojstva drveta, ali povećava propusnost drveta. U slučaju vrlo teškog napada menjaju se mehaničke osobine drveta. Ova vrsta gljiva troši 30% vlage drveta. Zbog toga, kada se drvo koristi postaje previše suvo. Čak i kad bi drvo ponovo postalo vlažno, gljive koje su se plavile nisu se mogle razviti zbog nedostatka hranjivih materija. Neke gljivice su vrlo destruktivne i jedu celulozu u drvetu. Druge uzrokuju nepovratnu promenu boje (plava mrlja), ali ne utiču na kvalitet drveta.
Biološki napadi - insekti
Insekti
Prirodni neprijatelji drveta životinjskog porekla su kukci koji uništavaju drvo i hrane se njime. Insekti koji uništavaju drvo stavljaju jaja u pukotine drveta. Njihove larve hrane se drvetom, menjajući izgled i mehanička svojstva. Oni svoj život delimično ili potpuno razvijaju u prirodnom biološkom okruženju drveta, koji ozbiljno utiču na njegove osnovne osobine i karakteristike. Ova grupa uključuje dve vrste insekata: larve insekte i socijalne insekte.
Larve insekti
To su insekti koji prolaze kroz različite faze u svom životnom ciklusu. Njihova metamorfoza prolazi kroz četiri stadijuma: jaja, larva, nimfa i odrasla jedinka. Faza larve je najduža, a u toj fazi kukci razgrađuju drvo kako bi zadovoljili njihovu potrebu za hranjivim materijama. Njihov rast i degradacija drveta su dve strane jedinstvenog fenomena. Larve mogu napraviti tipične, zvukove tokom jela.
Dve su porodice crva koje predstavljaju najveći rizik za drvo:
Anobiidae ili crvi u drvetu
Ovi insekti obično napadaju samo beliku određenih vrsta listopada i četinara. Oštećuju i spoljašnju i unutrašnju drvenu konstrukciju i stolarije.
Lyctidi ili moljci
Ovi kukci napadaju listopade koje sadrže visoku količinu skroba, a koji se koriste uglavnom za parkete i platforme konstrukcija.
Socijalni instekti
Termiti su glavni primer ove vrste. Najopasniji je Reticulitermes Lucifungus Rosse ili podzemni beli mrav. Glavno gnezdo uvek je pod zemljom i izvan zgrade. Insekti ulaze u kuće kroz vlažne ćoškove zidova ili kroz drvene grede i okvire vrata. Šteta na drvetu nije vidljiva, jer ostaje neoštećen spoljni sloj od 1-2 mm. Za razliku od larva insekata, termiti se ne čuju dok jedu drvo. Termiti žive u organizovanim kolonijama, gde se dele u tri kategorije: reproduktori, radnici i vojnici.
